U poslednjim decenijama, svedoci smo faze u svetu automobilske industrije u kojoj su električna vozila počela da osvajaju tržište. Ovaj trend je rezultat tehnoloških inovacija, ekološke svesti i globalnih napora da se smanji uticaj saobraćaja na životnu sredinu. Komercijalna prodaja električnih automobila dobila je na zamahu, ali u poslednje vreme primetno je smanjenje broja prodatih električnih vozila u Evropi. 

U nastavku teksta probacemo da istražimo koji su sve razlozi uzrokovali ovakvo stanje na tržištu i da li su očekivanja bila nerealna :

Pokušaji komercijalne prodaje električnih vozila datiraju još iz ranog 20. veka. Međutim, masovnija usklađenost sa ekološkim standardima i tehnološki napredak doveo je do eksplozivnog rasta interesovanja i prodaje tek poslednjih 10-ak godina. Vodeći proizvođači poput Tesle, Nissana i Chevroleta došli su u prvi plan sa modelima poput Tesla Model S, Nissan Leaf i Chevrolet Volt, postavljajući temelje za električnu revoluciju.
Centralni motiv u usponu električnih vozila leži u njihovoj sposobnosti da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprinesu globalnim naporima zaštite životne sredine. Rastuća ekološka svest potrošača igra ključnu ulogu u ovoj promeni, dok se društva sve više okreću prema održivijim opcijama u saobraćaju.
Sve se činilo da ide u pozitivnom zamahu, ali evo posle epidemije, Evropa se suočava sa smanjenjem broja prodatih električnih automobila, a razlozi za ovaj pad mogu biti mnogobrojni. Promene u ekonomskim uslovima, nedostatak adekvatne infrastrukture punjenja, visoke cene električnih vozila, promene u subvencijama i možda čak i tržišna zasićenost doprinose ovom izazovu.

Šta se trenutno dešava kad je u pitanju evropsko tržište polovnih automobila?

Iako postoji perspektiva da će postati isplativi u budućnosti zbog smanjenih operativnih troškova, visoke cene trenutno odvraćaju kupce od prelaska na električna vozila, stvarajući izazove za proizvođače i zemlje članice EU.
Vlade širom Evrope suočavaju se s izazovom visokih cena električnih vozila, koje često premašuju troškove njihovih benzinskih ili dizel konkurenata. Stručnjaci ističu da je potrebno više od kampanje za podsticanje kupovine električnih vozila, naglašavajući potrebu za drugačijim pristupom.
Iako je prodaja električnih automobila u Evropi porasla deset puta u poslednjih šest godina, flota se sporo čisti kako bi ispunila klimatske ciljeve. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, potpuni prelazak na električna vozila postaje ključno pitanje za smanjenje emisija u narednoj deceniji.
EU planira smanjenje emisija izduvnih gasova automobila za 55% do kraja decenije i nulu do 2035. Međutim, visoke cene električnih vozila predstavljaju prepreku. 

Primeri podsticaja za kupovinu električnih automobila  

Zemlje nude finansijske podsticaje za kupovinu čistijih automobila, ali izazovi su i dalje prisutni.
Na primer, Rumunija nudi značajne podsticaje od 11.500 evra za kupce električnih vozila, dok Francuska razvija šemu socijalnog lizinga kako bi olakšala pristup električnim automobilima siromašnijim domaćinstvima, tako što mesečno treba izdvojiti oko 100 eura.
U međuvremenu, Nemačka je smanjila subvencije za električna vozila, dok se tržište automobila suočava s promenama zbog rata u Ukrajini. Stručnjaci predlažu pravedniji pristup oporezivanju vozila i subvencijama za električna vozila.
Osim toga, drugi veliki problem osim visokih cena je infrastruktura za punjenje i cena struje. Samo sedam zemalja EU pruža podsticaje za razvoj infrastrukture za punjenje, ukazuje Evropsko udruženje proizvođača automobila.
Za ostvarivanje ciljeva povećanja upotrebe električnih vozila, stručnjaci insistiraju na raznolikim politikama i kvalitetnim merama, naglašavajući primere poput Norveške, koja je uspešno podstakla prodaju električnih vozila kroz niz podsticaja tokom devedesetih. Možda se ipak nije počelo na vreme?

Proširenje infrastrukture za punjenje električnih vozila

Zakonodavci EU postigli su sporazum o proširenju infrastrukture za punjenje električnih vozila. Prema privremenom dogovoru o alternativnim gorivima, predviđeno je postavljanje punionica svakih 60 km na glavnim autoputevima do 2026. godine, uz dodatne punjače za teška vozila svakih 120 km do 2028. godine. Stanice za dopunu vodonikom planiraju se na svakih 200 km do 2031. godine. Iako će biti izuzetaka za puteve sa manjim obimom saobraćaja, svaka članica EU mora se obavezati na minimalni infrastrukturni cilj. Cilj je olakšati punjenje električnih vozila i postići jednostavnost poput tradicionalnih benzinskih vozila. Ovo će doprineti smanjenju emisija štetnih gasova, a zakon takođe obuhvata zahteve za snabdevanje električnom energijom u pomorskom sektoru.

Fotografije : 

https://unsplash.com/photos/an-electric-car-plugged-in-to-a-charging-station-mfqj3ZSs_h0

https://unsplash.com/photos/black-and-gray-automatic-motor-scooter-aEytUoE1Tkc

https://unsplash.com/photos/black-and-silver-car-on-parking-lot-O63S96_qn8c

 

madraci cvijeće horoscope vicevi sanovnik horoskop kalkulator recepti sound test cosmetics blumen lektire poruke smrtovnice knjige jastuci računanje postotka Biznis ideje ljubavni sat evri u dinare gledalica vrijeme sutra umrli danas Weight Loss Injections