Najčešće greške koje vozači prave pri parkiranju
Ljiljana Bugarin · 7. Oct 2025. · Native Aktuelnosti 186
U urbanim sredinama, gde je broj automobila daleko veći od kapaciteta parking prostora, pronalazak slobodnog mesta često prerasta u nervozu i žurbu. Upravo ta kombinacija pritiska i nepažnje dovodi do tipičnih grešaka koje većina vozača pravi – bilo da su početnici ili imaju višegodišnje iskustvo za volanom.
Greške pri parkiranju ne utiču samo na samog vozača, već i na ostale učesnike u saobraćaju. Loše parkirano vozilo može blokirati prolaz, ugroziti pešake, pa čak i izazvati sudar. U nastavku ovog teksta, pročitajte gde to vozači najčešće greše.
Zauzimanje više mesta i nepažnja prema drugima
Jedna od najučestalijih grešaka jeste zauzimanje više od jednog parking mesta. To se dešava kada vozači ne obraćaju dovoljno pažnje na linije ili parkiraju pod uglom, ostavljajući premalo prostora za druge. U praksi to znači da nekoliko slobodnih mesta ostaje neiskorišćeno, što dodatno otežava ionako prenatrpane parkinge.
U ovakvim situacijama pomažu tehnička rešenja – na primer, kada su u pitanju rampe za parking cena je takva da se često prikazuju kao vrlo povoljna investicija za stambene zajednice koje žele da regulišu i obezbede red u dvorištima. Njihovo postavljanje sprečava neovlašćeno zauzimanje mesta i podseća vozače na važnost discipline pri parkiranju.
Nepostojanje obzira prema drugima jedan je od glavnih problema u saobraćaju. Kada parkirate vozilo tako da zauzmete dva mesta, vi zapravo šaljete poruku da vas ne zanima kako će drugi vozači rešiti svoj problem. Ova praksa izaziva ljutnju, a neretko i verbalne sukobe među vozačima.
Rešenje je zapravo vrlo jednostavno – potrebno je obratiti pažnju na linije, ogledala i raspoloživi prostor. Danas automobili imaju senzore i kamere koje olakšavaju precizno parkiranje. Čak i bez napredne tehnologije, dovoljno je da odvojite nekoliko sekundi više i da budete svesni da pravilnim parkiranjem pomažete ne samo sebi, već i drugima.
Parkiranje na mestima za invalide i službena vozila
Druga česta greška, koja nosi ozbiljne kazne i društvenu osudu, jeste parkiranje na mestima rezervisanim za invalide. Ta mesta obeležena su jasno vidljivim znakom i linijama, ali ih vozači neretko zauzimaju pravdajući se kratkim zadržavanjem. Takvo ponašanje ne samo da je protivzakonito, već i izraz krajnje neodgovornosti.
Mesta za invalide nisu privilegija, već nužnost. Ona su predviđena da osobama sa invaliditetom olakšaju kretanje i pristup objektima. Kada ih zauzmete, direktno ugrožavate njihovu svakodnevicu i šaljete poruku da ne poštujete tuđu potrebu. Kazne za ovakve prekršaje su visoke, a u nekim gradovima službe odmah reaguju šlepanjem vozila.
Slična je situacija sa mestima rezervisanim za službena vozila, vatrogasce ili hitnu pomoć. Ako zauzmete takvo mesto, ne samo da rizikujete kaznu, već u krajnjoj meri možete onemogućiti vozila od životnog značaja da priđu tamo gde su potrebna. To je scenario koji može imati nesagledive posledice.
Odgovorno ponašanje podrazumeva da, i kada nema slobodnog mesta, ne pribegavate „lakšim rešenjima“. Bolje je napraviti krug više, sačekati da se oslobodi mesto ili potražiti alternativni parking, nego ugroziti one kojima su rezervisana mesta zaista potrebna.
Ignorisanje znakova i nepropisno zaustavljanje
Na ulicama naših gradova često se mogu videti vozila parkirana ispod znakova „Zabranjeno zaustavljanje i parkiranje“. Razlog za to najčešće je nestrpljenje – vozači žele da „svrate na minut“ i misle da se ništa loše neće dogoditi. Međutim, upravo to „na minut“ često postane izvor saobraćajnog kolapsa.
Znakovi postoje s razlogom. Oni ukazuju na delove ulica gde parkiranje može ugroziti preglednost, usporiti protok saobraćaja ili blokirati izlaz za vozila hitnih službi. Kada ih ignorišete, rizikujete ne samo kaznu, već i stvaranje opasnih situacija.
Poseban problem predstavlja parkiranje na trotoaru. Time se direktno ugrožavaju pešaci, naročito roditelji sa kolicima i osobe sa smanjenom pokretljivošću. Iako vozači često kažu da „nema gde drugde“, to ne opravdava kršenje propisa. Gradovi širom Srbije već su uveli više patrola i kamera za nadzor..
Ako želite da izbegnete neprijatnosti, jednostavno se pridržavajte pravila. Parkirajte tamo gde je dozvoljeno i uvek imajte na umu da vaše vozilo zauzima prostor koji nekome drugom može značiti sigurnost i nesmetano kretanje.
Loše procene prostora i nesigurnost pri manevrima
Još jedna uobičajena greška jeste loša procena prostora. Vozači često pokušavaju da se „uguraju“ u mesto koje nije dovoljno veliko, što dovodi do ogrebotina, oštećenja sopstvenog ili tuđeg vozila. Ovakvi incidenti nisu retkost na prepunim parkiralištima i u uskim ulicama, gde je svako mesto dragoceno.
Nesigurnost pri manevrima može biti skupa. Kada niste sigurni u svoje sposobnosti, lako možete napraviti štetu koja prevazilazi vrednost kazne za nepravilno parkiranje. Oštećeno vozilo znači dodatne troškove popravke, ali i narušenu reputaciju kod osiguravajućih društava, što kasnije utiče na cenu polise.
Strpljenje pre svega
Danas mnogi automobili imaju sisteme asistencije za parkiranje – senzore, kamere, pa čak i opcije automatskog parkiranja. Ipak, tehnologija ne može uvek da nadomesti iskustvo i pažnju vozača. Vežbanje parkiranja na manje prometnim mestima ili vožnja u školama defanzivne vožnje mogu značajno smanjiti rizik od grešaka. Pametno rešenje je i strpljenje. Ako niste sigurni da je mesto dovoljno veliko, bolje je produžiti dalje nego rizikovati sudar. Nekoliko dodatnih minuta traženja može vam uštedeti sate i novac utrošen na popravke i papirologiju.
Greške pri parkiranju deo su svakodnevnice, ali to ne znači da ih treba prihvatiti kao neminovnost. Odgovorno parkiranje nije samo stvar poštovanja propisa, već i poštovanja drugih ljudi. Kada parkirate pravilno, vi doprinosite bezbednijem i uređenijem saobraćaju, izbegavate kazne i čuvate svoj novčanik.
Foto: https://www.pexels.com/photo/bird-s-eye-view-of-parked-cars-1004409/